Piše DVM Milica Dišković, SmartLAB
Vektorski prenosive bolesti su čest izazov u svakodnevnoj veterinarskoj praksi.
Tu spadaju bolesti uzrokovane parazitima, bakterijama i virusima koje prenose razni vektori poput komaraca, krpelja, papadaća, buva, mušica. Sama rasprostranjenost vektorski prenosivih bolesti je u uskoj vezi sa demografskim, ekološkim i društvenim faktorima. Klimatske promene, česta putovanja kućnih ljubimaca (naročito leti), nezaštićene životinje kao i urbanizacija dovele su do porasta prisustva ovih bolesti u populaciji pasa.
U daljem tekstu ćemo se osvrnuti na neke od najčešćih vektorskih bolesti kod pasa registrovanih na teritoriji naše zemlje kao što su babezija, srčani crv, lajšmanija, erlihija, anaplazma.
Preporuke Svetskog foruma za vektorski prenosive bolesti pasa (Baneth i sar., 2012):
✅ Zaboravite na „egzotične“ bolesti — svaka bolest može se pojaviti i u vašem komšiluku.
✅ Pratite najnovija istraživanja.
✅ Prevencija je uvek najbolji izbor.
✅ Buve nisu samo dosadni napasnici — one su i vektori za više patogena (Mycoplasma spp.).
✅ Vektorski prenosive bolesti mogu se preneti i bez vektora: putem transfuzije, venerično i vertikalno.
✅ Vodite računa o putovanjima vaših pacijenata.
✅ Ove bolesti mogu biti asimptomatske, hronične ili udružene s koinfekcijama, što otežava dijagnostiku i terapiju.
✅ Tretman ne mora uvek eliminisati patogena — to je čest slučaj sa Babesia gibsoni.
✅ Edukujte vlasnike.
✅ Ako je patogen zoonoza, obavestite nadležne zdravstvene ustanove.
Babezioza (Piroplazmoza, krpeljska groznica)
Uzočnik babezioze je Babesia spp. intracelularni parazit, protozoa iz familije Babesiidae. Predstavlja jednu od najvažnijih i najrasprostranjenij vektorski prenosivih boesti kod pasa ali I divljih kanida.
Kod pasa (u Srbiji) parazitiraju Babesia canis i Babesia vogeli koje su krupne i Babesia gibsoni i Babesia vulpes koje su sitna vrsta babezija.
Kako se prenosi?
Bolest se najčešće prenosi ubodom zaraženog krpelja, ali i transplacentarni prenos kao i transfuzija krvi takođe mogu biti put zaražavanja. Babesia gibsoni se može preneti sa psa na psa ugrizom. Bolest je javlja tokom čitave godine, ali je najčešća incidenca pojave proleće i jesen. Kako smo svedoci velikih klimatskih promena i blagih zima, preporučuje se stalan oprez od ovog nimalo naivnog neprijatelja. Naime krpelji privremeno tokom hladnog vremena upadaju u hibernaciju, ali bilo koji skok temperature od 5-7 ˚C pa i više može biti stimulans za njihovo buđenje.
Kako izgleda životni ciklus babezije?
Ubodom zaraženog krpelja, dolazi do izlaska sporozoita iz pljuvačne žlezde i one direktno ulaze u krvotok psa. Zatim ulaze u eritrocite i tu se aseksualno razmnožavaju, nakon čega dolazi do pucanja eritrocita i izlaska merozoita babezije koji kasnije ulaze u nove, nezaražene eritrocite.
Krpelji ne oboljevaju od babezije, a mogu je prenosti transovarijalno sa generacije na generaciju. Ukoliko psa ujede krpelj koji nije zaražen babezijom, ali se hrani na psu koji je nosilac parazita, krpelj postaje prenosilac infekcije. Na taj način može dalje širiti babeziju na novog domaćina, iako sam ne oboljeva.
Patogeneza – razvoj bolesti
Razvoj bolesti zavisi od više faktora, ali starost i imunitet psa igraju ključnu ulogu. Kada se parazit umnožava, napada crvena krvna zrnca (eritrocite), što može izazvati reakciju imunog sistema. Telo psa prepoznaje zaražene eritrocite kao pretnju i napada ih sopstvenim antitelima, što dovodi do njihovog uništavanja. Ponekad imuni sistem greškom napada i zdrave eritrocite, što može izazvati imunološki posredovanu hemolitičku anemiju (IMHA).
Pored toga, parazit uzrokuje pucanje eritrocita kako bi se dalje razmnožavao, što dodatno smanjuje broj crvenih krvnih zrnaca i dovodi do hemolitične anemije. Kada se parazitski antigeni vežu za krvne pločice (trombocite), dolazi do njihovog smanjenja (trombocitopenija), što može povećati rizik od krvarenja.
Nedostatak kiseonika (hipoksija), koji nastaje zbog smanjenog broja eritrocita, može biti uzrok različitih simptoma. Babezija kao što možemo zaključiti predstavlja sistemsku bolest, a glavno mesto dešavanja svih procesa je krvotok. Kako bolest napreduje, može doći do ozbiljnijih komplikacija, uključujući poremećaje u zgrušavanju krvi, šok i u najtežim slučajevima – smrtnog ishoda.
Klinički znaci babezioze
Prvi simptomi se mogu uočiti za 5-7 dana u slučajevima B. canis, ali i duže (B. gibsoni) nakon ujeda krpelja. Klinička slika se može okarakterisati kao opšti infektivni sindrom. Psi pokazuju letargiju, povišenu telesnu temperaturu, blede ili žute sluzokože sa mogućim petehijama i ehimozama. Ovakvi psi uglavnom imaju braon ili tamno žut urin. Ultrazvučno se može uočiti uvećana slezina i/ili jetra. Zbog prisutne metaboličke acidoze organizam nastoji da je smanji te se javlja hiperventilacija pluća.
Kod težih oblika babezioze može doći do ozbiljnog oštećenja bubrega, što znači da pas može prestati da mokri (anurija) ili mokriti znatno manje nego što je normalno (oligurija).
Pored toga, bolest može uticati na nervni sistem, izazvati probleme sa zgrušavanjem krvi (koagulopatije), nakupljanje tečnosti u plućima (plućni edem), pa čak i dovesti do šoka, što su znaci veoma ozbiljne i životno ugrožavajuće faze bolesti.
Klinička patologija babezioze
Laboratoriskim analizama se mogu uočiti sledeće abnormalnosti:
Hematološko ispitivanje:
Osrednji do visok stepen anemije – babezije koje imaju kraći period inkubacije poput B. Canis/ B. vogeli, u trenutku dijagnostikovanja se može primetiti veći stepen anemije koja je normocitarno normohromna, dok je kod na primer B. Gibsoni/B. Vulpis (nije za sada registrovana u Srbiji, ali je ima u zemljama južne Evrope) stepen regeneracije već uočljiv i anemija je makrocitarno normohromna
Trombocitopenija – diferencijalno dijagnostički uvek kada postoji trombocitopenija treba posumnjati na babeziju
Leukocitoza može ali i ne mora biti prisutna – veliki procenat pasa zaraženih B.canis ima prisutnu neutropeniju
Pozitivan Coombosv test, aglutinacija eritrocita, nalaz sferocita na razmazu ukazuje na imunski posredovanu hemolitičnu anemiju (IMHA), potrebna su 2 od ova 3 pozitivna testa da bi se dijagnostikovala IMHA
Biohemijsko ispitivanje:
Povišeni enzimi jetre (ALT, AST, ALP)
Povišen ukupni bilirubin (visok stepen hemolize)
Povišen nivo UREE, KREATININA I FOSFORA ukoliko je došlo do oštećenja bubrega
Dijagnostika babezije
Pregled krvnog razmaza – potrebno je izvaditi krv u EDTA epruvetu, rezltat je gotov veoma brzo, a ujedno ovo je i najjednostavniji i najjeftiniji način dijagnoze. Ukoliko je vlasnik primetio krpelja na ljubimcu, parazitološki razmaz može biti pozitivan i pre pojave simptoma, što umnogome može doprineti boljem ishodu bolesti.
PCR dijagnostika – veoma osetljiva i specifična metoda. Preporučuje se kao test izbora kod hroničnih slučajeva babezioze, subkliničkih nosioca, testiranja životinja donora kod transfuzija krvi, ukoliko je neophodna tačna determinacija koja Babesia spp. je prisutna.
Serološka naliza (titar At) najmanje se koristi. Potvrđuje da li je životinja nekada bila u kontaktu sa patogenom, ali ne da li je i trenutno.
Lečenje babezije
Babezija se leči različito u zavisnosti od toga da li je prisutana velika ili mala Babesia spp. U našoj zemlji velika babezija je najčešće Babesia canis, dok je mala najčešće B. gibsoni.
Velika babezija (B.canis)
Za lečenje B. canis koristi se imidokarb dipropionatom sa antiprotozoalnom efektom. Koristi se kod pasa sa kliničkim znacima babezioze i onih kod kojih je dokazano prisustvo Babesia canis u krvi. Ovaj lek se isključivo aplikuje intramuskularno ili subkutano. Intravenski način davanja je kontraindikovan. Nakon primene prve doze, terapija se ponavlja za 14 dana.
Lek ima niz neželjenih efekata, te se ne preporučuje preventivno davanje, već isključivo bolesnim psima.
Lek se mora primeniti sa velikom pažnjom i proceniti stepen rizika u odnosu na benefit primene kod pasa sa oštećenom funkcijom jetre, bubrega i pluća.
Mala babezija (B.gibsoni)
Imidokarb dipropionat nije dovoljno efikasan za terapiju B. gibsoni, te se u praksi najčešće koristi kombinacija atovakovon i azitromicin. Atovakvon deluje protiv protozoa. Neki sojevi B. gibsoni su rezistentni na atovakvon, a ovakve rezistente forme su otkrivene I u Evropi. Atovakvon treba da se uzima uz mastan obrok da bi mu se poboljšala resorpcija.
Azitromicin je antibiotik koji deluje i na apikoplast, specifičnu organelu prisutnu kod protozoa. Preporuka je da se psi tretiraju samo kombinacijom ova dva hemoterapeutika I kao I to da se ova dva leka UVEK primenjuju zajedno. Terapija se prima 10 dana. Ukoliko je pas imunokompromitovan eliminacija B. gibsoni je teža.
Lečenje babezije podrazumeva i potpurnu terapiju na osnovnu kliničkih simptoma, naročito stanja koja ugrožavaju život pacijenta. Lečenje i terapija babezioze prema protokolima koji se koriste u praksi daju klinički dobre rezultate, međutim neretko dolazi do remisije bolesti kada imuni sistem postane kompromitovan. Tačnije veliki broj pasa ostaje doživotni nosilac ovog parazita.
Preventiva
✅Korišćenje repelentnih preperata ili preparata koji ubijaju krpelje.
✅Ukoliko je moguće pregledajte psa nakon svake šetenje, naročito ako je bio u dubokoj travi.
✅Ukoliko ipak primetite krpelja, što pre ga odstranite*
* nestručno vađenje krpelja može dodatno zakomplikovati situaciju, neophodno je da ovo radi obučeno lice u veterinarskoj ambulanti ili stanici.
Srčani crv (dirofilarioza)
Uzročnik dirofilarioze odnosno bolesti srčanog crva je parazit Dirofilaria immitis, nematoda iz roda Dirofilaria. Takođe i ovo vektorski prenosivo oboljenje predstavlja veoma čest nalaz u vetereinrskoj praksi. Osim pasa mogu da obole i divlje kanide, ali i mačke.
Kako se prenosi?
Bolest se prenosi isključivo ubodom zaraženog komarca i ne postoji drugi vid prenosa. Najveća incidenca zaražavanja se svakako poklapa sa periodom godine kada su komarci najaktivniji, a to je period proleća, leta i rane jeseni.
Kako izgleda životni ciklus srčanog crva?
Kod zaraženih pasa, ženke odraslih srčanih crva (Dirofilaria immitis) oslobađaju mikrofilarije u krvotok. Mikrofilarije su larve koje cirkulišu kroz krv i mogu biti prenete komarcima. Ako komarac ubode psa koji ima mikrofilarije, on unosi te larve u svoje telo. U komarcu se nakon otprilike dve nedelje stvara INFEKTIVNA larva (L3).
Kada ovaj komarac ponovo ubode zdravog psa, unosi te infektivne larve koje se šire ispod kože novog psa, a zatim ulaze u krvotok. Larve migriraju do pulmonalne arterije (arterije koja dovodi krv do pluća) i tu sazrevaju u odrasle oblike. Celi ciklus, od trenutka zaražavanja psa do stvaranja odraslih crva, traje oko 6-7 meseci.
Kada se u telu psa razviju i mužjaci i ženke odraslih crva, oni se pare i počinju proizvoditi nove mikrofilarije. Te nove mikrofilarije opet mogu da postanu izvor zaraze za komarce, koji ih mogu preneti na druge pse. Ovaj proces predstavlja ciklus zaraze srčanim crvom.
Patogeneza – razvoj bolesti
Prepatentni period je dugačak, od uboda zaraženog komarca do prvih vidljivih simptoma neophodno je proći minimum 6 meseci. Sama patogeneza bolesti dosta zavisi od stepena infestacije, ali i od dužine tranja bolesti.
Adultni oblici dirofilarije, žive u pulmonajnoj arteriji i ponekad desnoj komori srca. Oni uzorkuju direktnu mehaničku iritaciju i trumatizaciju endotela. Međutim ovde ima još faktora koji zajedno sudeluju u patologiji, a to su pre svega antigena stimulacija imunološkog sistema na „strano telo“.
Endotel blago zadebljava i dolazi do blage upalne reakcije, a kasnije što bolest duže traje i do njegovog trajnog zadebljanja i gubitka glatkoće, usled proliferacije veziva. Sve ovo u težim slučajevijma prati perivaskularni edem, koji tada dovodi do otežanog rada pluća i srca, povećavanjem perifernog otpora.
Ako je infestacija srčanim crvom (dirofilarijom) veoma velika, odrasli crvi mogu izazvati mehaničku blokadu krvotoka, naročito u pulmonalnoj arteriji. Ova blokada ometa normalan protok krvi kroz pluća, što povećava pritisak u plućnim krvnim sudovima — stanje koje se naziva plućna hipertenzija.
Zbog povećanog pritiska u plućima, desna komora srca mora naporno raditi da bi pumpala krv kroz pluća, što može dovesti do njene dilatacije (širenja) i hipertrofije (povećanja debljine srčanog mišića). Ove promene mogu uzrokovati srčanu insuficijenciju, što znači da srce nije u stanju da efikasno pumpa krv, što dalje pogoršava snabdevanje tela kiseonikom i hranjivim materijama.
Ukoliko dođe do slabosti srca, mogu se javiti ascit (nakupljanje tečnosti u trbušnoj šupljini), uvećana, krvlju ispunjena jetra, hidrotoraks kao i hidroperikardijum. Ove promene nastaju zbog hemodimanskih promena i nemogućnosti krvi iz periferne cirkulacije da se vrati u srce. Ovako teška patološka stanja nisu česta zbog pravovremenog delovanja veterinara adekvatnim protokolom terapije.
Takođe treba napomenuti da aktiviranjem imunološkog sistema i iritacijom endotela što mehaničkim tako i zapaljenksim putem, može doći do stvaranja krvnih ugrušaka.
Kod životinja sa dijagnostikovanim srčanim crvom, preporučuje se umerena fizička aktivnost, zbog otežane oksigenacije krvi i kompromitovanog rada srca.
Klinički znaci bolesti srčanog crva
Mnogi psi ne pokazuju nikakve kliničke simptome bolesti mesecima, a oni se najčešće uočavaju pri manjem ili osrednjim fizičkom naporu, kada vlasnici primećuju zamor, otežano disanje i kašalj ljubimaca. Što je infestacija duža i veća, a psi fizički aktivniji to se klinička slika može jasnije uočiti i pogoršati. U to spada dispneja, gubitak težine, nemogućnost obajvljanja lakih fizičkih napora, srčane smetnje i na posletku kod najtežih oblika bolesti kavalni sindrom, odnosno sindrom vene kave.
U zavisnosti od kliničkih simptoma, rezultata dijagnostike, starosti pacijenta i navika, eventualnih komorbiditeta treba proceniti da li životinja spada u grupu visokorizičnih za nastanak tromboembolije ili u grupu sa niskim rizikom.
Klinička patologija srčanog crva
Ne postoji specifičan nalaz. Parazitološkim i citološkim pregledom krvnog razmaza mogu se uočiti mikrofilarije u cirkulaciji. Biohemijsko i hematološko ispitivanje takođe ne daje karakterističan nalaz i treba ga tumačiti u skladu sa kliničkim simptomima.
Dijagnostika srčanog crva
Dijagnozu je bitno postaviti što ranije, jer kao što smo već napomenuli ranija dijagnostika može uticati na patogenezu bolesti.
Detekcija mikrofilarija u perifernoj krvi (Knott test)
Test je visoko osetljiv kod dijagnostikovanja dirofilarije, može se napraviti diferencijacija mikrofilarija porekom od D.immitis i D.repens (Mikroskopsku diferencijaciju između D. immitis i D. repens nije jednostavno napraviti. Neophodan je rad u laboratoriji sa stručnim i adekvatno obučenim kadrom.), veoma je jeftin, a rezultat se izdaju u roku od 24h. Preporučuje se da se uvek radi u kombinaciji sa Ag testom. Lažno negativan rezultat ne isključuje infestaciju dirofilarijom.
Detekcija antigena (ELISA)
Serološkim ispitivanjem se detektuje cirkulišući Ag odraslih ženki srčanog crva. Ovi antigeni se otkrivaju 6-7 meseci nakon zaražavanja, te ovaj test nije indikovan kod pasa mlađih od 7 meseci.
Ovaj vid testiranja je visoko osetljiv i specifičan. Nalaz se izdaje u roku od 24h. Rezultat je pozitivan kada je u organizmu prisutna jedna odrasla ženka parazita. Pa stoga lažno negativni nalazi mogu biti ukoliko su prisutne samo muške jedinke, ili ukoliko nije došlo još uvek do razvoja adultnog, ženskog oblika. Iz ovog razloga se uvek preporučuje testiranje koristeći i Knott metodu (SRČANI CRV PROFIL u SmartLAB-u).
Molekularna dijagnostika (PCR)
Veoma specifičan test, ali manje osetljiv od Knott metode. Omogućava pouzdanu determinaciju vrste dirofilarije (D. Immitis/ D. Repens, na primer). Ova metoda je skupa i zahteva malo duži vremenski period za izdavanje rezultata.
| Ag test (ELISA) | Knott test | Tumačenje |
|---|---|---|
| Pozitivan + | Pozitivan + | Pas je inficiran |
| Pozitivan + | Negativan - | Pas je inficiran, verovatno je prisutan mali broj mikrofilarija koje se ne uočavaju na Knott preparatu, započeta je terapija |
| Negativan - | Pozitivan + | Pas je inficiran dirofilarijom (neosporna vizuelizacija mikrofilarija), neophodna je diferencijacija kojom. Ako je morofološka identifikacija nejasna, napraviti PCR ili poslati krv specijalistima. |
| Negativan - | Negativan - | Pas nije inficiran. Ukoliko nije prošlo 6-7 meseci od zaražavanja, lažno negativan nalaz je moguć zbog izostanka adultnih formi. Preporuka je ponoviti test za 7 meseci. |
Preventiva
Kako ovu bolest prenose komarci i korišćenjem repelentnih supstanci, nemoguće je u potpunosti izbeći njihove ujede. Međutim postoje preparati koji sprečavaju razvoj odraslih oblika D. Immitis. Ovo naročito važi za endemska područja u koje spada i Srbija, a pre svega u blizini slivova velikih reka i ravnica.
✅Pre početka davanja oralnih preventivnih lekova, neophodno je testirati životinju i isključiti eventualnu već postojeću infekciju.
✅Tako je prvi test (kod asimptomatskih pasa) potrebno napraviti 7 meseci nakon sezone komaraca. A u slučaju negativnog testa, testiranje je potrebno ponoviti nakon 7 meseci zbog mogućih lažno negativnih rezultata testiranja u prepatentnom periodu. Kod štenaca bi trebalo krenuti sa preventvnim merama od 6-8 nedelje.
Ako putujete u južnije krajeve, uključujući južnu Evropu, važno je zaštititi psa tokom čitave godine.
✅Kod nas gde se uzročnik pojavljuje endemski, preventivu je potrebno započeti mesec dana od početka sezone komaraca. Preventivu možemo prekinuti mesec dana nakon kraja sezone komaraca (mada je ona varijablina i ne tako striktna naročito poslednjih godina).
Takođe je važno napomenuti da dolaskom hladnijih dana komarci nisu prisutni u spoljnoj sredini, međutim određeni period oni preživljavaju u ormanima, vlažnoj zemlji naroćito u saksijama kuća ili hodnika zgrada, te mogu i tada biti potencijalno opasni po naše kućne ljubimce.
Preporuke za vlasnike pasa: Ako ste zaboravili da zaštitite svog psa tokom jednog meseca, nema razloga za paniku. Nastavite sa redovnom zaštitom, ali savetujemo vam da, preventivno, testirate svog ljubimca šest meseci nakon što ste preskočili davanje zaštite.
Zašto 5D test u SmartLAB-u?
Otkrivanje jedne vektorski prenosive bolesti ne znači da pas nema i druge koinfekcije, koje mogu biti izazovne za dijagnostiku jer često daju slične simptome. Ipak, svaki infekt može imati i svoje specifične znakove. Zato je važno testirati ljubimca na vreme – pravovremena dijagnoza omogućava rani početak terapije i sprečava ozbiljne komplikacije.
Upravo zato imamo 5D test, koji omogućava istovremeno testiranje na svih pet vektorski prenosivih bolesti, čime se povećava šansa za brzo i precizno lečenje.
✅Svi rezultati na jednom testu: Detektuje 5 najvažnijih vektorskih bolesti.
✅Brza i pouzdana dijagnostika: Rezultati su gotovi u roku od 24h do 7dana.
✅Prevencija i edukacija: Preporučujemo godišnji skrining kod pasa, posebno onih koji su izloženi riziku (putovanja, izloženost vektorima).
Kako uprkos dobrim preparatima i edukacijama naši psi idalje oboljevaju od vektorski prenosivih bolesti?
Odgovor nije nimalo jednostavan, ali postoji skup faktora koji utiču da se ipak određene bolesti često pojavljuju.
Pre svega klima se menja, kratke i ne tako više hladne zime, raniji početak proleća i kasniji kraj jeseni, intenzivna putovanja kako ljudi tako i životinja utiču da vektori duže budu u budnom stanju. Kako su naši pacijenti pogodniji za zaražavanje, a vektorski prenosive bolesti ozbiljne, dugotrajne, ponekad i doživotne, neophodno je vlasnicima predstaviti mogućnost godišnjeg skrininga i mogućnost ranog otkiravnja ovih bolesti (Lajšmanija, Anaplazmoza, Erlihioza, bolest srčanog crva, Babezioza).
Lajšmanija
Prenosi se isključivo papadaćima. Uglavnom se javlja kada psi putuju u toplije, južne krajeve. Međutim lajšmanija se može sporadično detektovati i u Srbiji. Veoma je teško oboljenje, a životinje ostaju zauvek nosioci ovog parazita. Javlja se u kožnoj i visceralnoj formi. Terapija je dugotrajana, a rana dijagnostika je važna.
Anaplazma
Prenose je krpelji. Godišnje proveravanje pasa kako bi se otkrila izloženost bakterijama Anaplasma phagocytophilum i Anaplasma platys. Rano otkrivanje poboljšava prognozu pacijenta.
Erlihija
Prenose je krpelji. Elizom se detektuju specifična antitela na bakteriju E. canis I E. ewingii. Ukoliko pas ne pokazuje smptome bolesti moguće je da se radi o nekadašnjem kontaktu sa ovim agensom, međutim ukoliko pas ima simptome i sumnjate da je reč o aktivnoj infekciji paran serum će pokazati uočljiv skok antitela.
Neke od studija su pokazale da zdravi psi sa antitelima na E. canis u 39% slučajeva imaju određeni stepen trombocitopenije. Ukoliko se ne dijagnostikuje i ne tretira ova bolest može dovesti do disfunkcije koštane srži ali i oštećenja bubrega. Rano dijagnostikovanje infekcije je najbolji način za zaštitu pacijenata od hroničnog oboljenja.
Bolest srčanog crva
Bolest se prenosi isključivo komarcima. Veoma je važno testiranje životinja kako pre primene preventivnih mera tako i za ranu dijagnostiku. Patogeneza bolesti može biti u korelaciji sa brojem adultnih oblika i dužinom trajanja infestacije. Preporučuje se godišnji skrining.
Babezija
Bolest najčešće prenose krpelji, ali može i transplacentarno, transfuzijom krvi, ali i ugrizom zaraženog psa (B. gibsoni). Bolest ima inkubacioni period od najmanje 5-7 dana i simptomi su evidentni. Za samo terapiranje pasa neophodno je znati koja vrsta babezije je prisutna (mala ili velika forma).
Sve ovo ukazuje da je prevencija jako bitna. Međutim ne daju sve bolesti odmah simptome, a pravovremeno lečenje je ključno. Mnoge vektorski prenosivih bolesti daju sličnu kliničku sliku, slično je mesto parazitiranja, slične sisteme organa napadaju, kao i to da priblično slične hematološke i biohemijske nalaze daju. Anemija, trombocitopenija, leukopenija, leukocitoza. Mogu trigerovati određena teška stanja poput imunoposredovane hemolitične anemije (IMHA).
Ukoliko iz anamneze imamo podatak da je na psu bio uočen krpelj, da je pas putovao ili bio u predelima gde ima puno komaraca ovaj test može biti od velike pomoći diferencijalno dijagnostički. Takođe ukoliko imate bilo kakvu sumnju na osnovu kliničkih simptoma takođe je ovaj test podoban izbor. Edukacijom vlasnika i imperativom odgovornog vlasništva godišnji 5D skrinig test bi trebalo ući u rutinske analize.
Piše DVM Milica Dišković, SmartLAB
Literatura
https://centarzapseimackejasenak.rs/wp-content/uploads/2015/06/6.-Bolest-srcanog-crva-UVMPS.pdf
https://educons.edu.rs/wp-content/uploads/2023/05/Srcani-crv-LQ.pdf
https://csavs.org/wp/wp-content/uploads/2022/04/CVBD_Heartworm_CRO_2-2.pdf
https://veterinarypartner.vin.com/default.aspx?pid=19239&id=11942142
https://www.fecava.org/wp-content/uploads/2022/06/CVBD_Babesiosis_CRO_2-2.pdf
https://www.uvp.rs/Magazin/br4/br4_13.html
https://intapi.sciendo.com/pdf/10.2478/fv-2024-0017
Pfizer Atlas of Veterinary Clinical Parasitology, by Michael W. Dryden, Byron L. Blagburn
Vlasnici 
Pet Owners 
Bладельцы 