Piše DVM Milica Dišković, SmartLAB
Nakon uzorkovanja urina, pristupa se prvom analitičkom koraku odnosno proceni fizičkih svojstava urina kao što su: boja, bistrina, specifična težina i miris.
U Vodiču pred vama detaljno ćemo proći kroz ove važne, ali možda zapostavljene parametre. Objasnićemo kako ih pravilno tumačiti u skladu sa anamnezom pacijenta.
Pre nego što pređemo na Vodič, pozvala bih vas da pogledate i predhodni blog na temu uzorkovanja i čuvanja uzoraka urina za laboratorijske analize, koji možete pročitati OVDE.
Fizička svojstva urina:
1. BOJA URINA
Boja urina se određuje kroz prozirnu posudu, uz belu pozadinu, na odgovarajućem izvoru svetlosti. Ovo je važno ispoštovati iz razloga što senke i predmeti različitih boja mogu uticati na percepciju boje urina a što može dovesti do subjektivnih grešaka. Da bi se smanjile subjektivne greške, preporučuje se korišćenje standardne tablice boja.
Fiziološka boja urina je žuta i može varirati od svetlije do tamnije žute. Ova boja potiče od različitih pigmenata koji se stvaraju metaboličkim procesima. Svetlo žuta boja može ukazivati na razblažen urin, što znači da je životinja pila više tečnosti. Tamnije žuta boja može sugerisati koncentrovaniji urin, što može biti znak dehidratacije.
Boja urina može varirati od potpuno bezbojne do gotovo crne. Svako odstupanje od fiziološke boje može biti posledica normalnih metaboličkih procesa, fizičkog napora, lekova ili patoloških stanja, kako u urinarnom sistemu tako i u drugim organima.
Tabela 1: Boja urina i mogući uzroci
| BOJA URINA | POSLEDICA | UZROK |
|---|---|---|
| BEZBOJNA | Visoko razređen urin, pigmenti ne mogu prebojiti urin |
• Polidipsija / poliurija • Nemogućnost bubrega da koncentruje urin • Dijabetes • Kušingova bolest (hiperadrenokorticizam) |
| SVETLO ŽUTA DO ŽUTA | Normalna, fiziološka boja urina | • Pigmenti kao produkt različitih metaboličkih procesa |
| TAMNIJE ŽUTA | • Koncentrovan urin (dehidratacija) • Bilirubinurija (u maloj meri) |
• Više pigmentne materija u manjoj zapremini urina
• Kod pasa bilirubinurija u maloj meri nema kliničkog značaja |
| CRVENA | • Krv u urinu (hematurija)
• Hemoglobinurija • Mioglobinurija (najređe) |
• Infekcije urinatnog trakta
• Uroliti • Traume na nivou urinarnog trakta • Patologije prostate kod muških jedinki • Estrus kod ženki • Razne vrste neoplazija na nivou urinarnog trakta • Hemolitična anemija (Babesia - često) • Rabdomioliza |
| SMEĐA DO TAMNO BRAON | • Mioglobinurija
• Methemoglobinurija |
• Rabdomioliza • Hemolitična anemija • Infekcije na nivou urinarnog trakta • Uroliti |
| ZELENA | Različiti metaboliti i njihovo prebojavanje urina
|
• Lekovi (neki) • Oboljenja jetre • Pseudomonas infekcije urinarnog trakta |
| NARANDŽASTA | Povišena koncentracija bilirubina koji prebojava urin
|
• Bilirubinemija • Hemolitična anemija • Dehidratacija |
| JARKO ŽUTA | Povišena koncentracija pigmenata
|
• Određena hrana ili primena suplemenata npr. karoten koji prebojava urin svojim pigmentima (šargarepa, vitamin A)
|
*** Napomena: Boja urina može zavisiti od više različitih uzročnika i ne mora se pripisati samo jednoj od navedenih etiologija. Na primer: jarko žuta boja može biti posledica bilirubinurije, male količine eritrocita (hematurije) kao i hemoglobinurije.
2. ZAMUĆENOST URINA
Procena zamućenosti urina se vrši sličnim metodama kao i procena boje. Urin se posmatra u prozirnoj posudi u osvetljenoj prostoriji, a sam urin mora biti dobro homogenizovan i bez taloga na dnu.
Preporuka je da se ispod posude stavi beli papir sa tekstom. Ako se tekst jasno vidi, urin je bistar; ako se tekst ne vidi, urin je mutan; delimična jasnost ukazuje na zamućen urin.
Tabela 2: Stepen zamućenosti urina i mogući uzroci
| ZAMUĆENOST | MOGUĆI UZROCI |
|---|---|
| BISTAR URIN | • Fiziološki • Smanjena koncentraciona sposobnost bubrega |
| ZAMUĆEN URIN | • Kristali • Sluz • Leukociti • Bakterije • Razni ćelijski elementi • Masne kapi |
| MUTAN URIN | • Kristali • Sluz • Leukociti • Bakterije • Razni ćelijski elementi • Masne kapi |
*** Napomena: Kod crvenog, tamno crvenog ili tamno braon urina, važno je znati da li urin nakon centrifugiranja ostaje iste boje i bistrine. Ako je prisutna hematurija, eritrociti će nakon centrifugiranja pasti na dno epruvete, a supernatant će ostati žut i bistar.
Ako se radi o hemoglobinuriji ili mioglobinuriji, uzorak urina nakon centrifugiranja ostaje nepromenjene boje, ali supernatant postaje bistar. Ova informacija može biti ključna za dijagnostiku i pravljenje liste diferencijalnih dijagnoza.
3. SPECIFIČNA TEŽINA URINA (STU)
Specifična težina urina predstavlja gustinu urina upoređenu sa gustinom vode. U rutinskoj dijagnostici, refraktometar se koristi kao optički instrument za merenje.
Fiziološki urin sadrži oko 95% vode i 5% rastvorenih supstanci (elektroliti, proizvodi metabolizma poput uree, kreatinina). Kolika će biti koncentracija ovih rastvorenih supstanci (specifična gustina) zavisi od hidratacije pacijenta, funkcionalne sposobnosti bubrega, metaboličkih poremećaja ali i drugih vrsta patologija o kojima će kasnije biti reči.
Za pravilnu procenu i tumačenje specifične težine urina, neophodno je poznavanje stanja hidratacije pacijenta. Sposobnost bubrega da adekvatno koncentriše urin ostaje očuvana dok ne propadne više od 2/3 bubrežnog parenhima, tako da STU ne mora uvek biti u korelaciji sa fizičkim stanjem bubrega.
Kod mačaka, STU može biti u fiziološkim vrednostima čak i kada biohemijska merenja bubrežnih parametara to ne pokazuju.
Korisne napomene u vezi sa specifičnom težinom urina:
- Upotreba tračica za urin se NE preporučuje kod merenja STU. U veterinarskoj medicini ovaj vid merenja računa se kao nepouzdan.
- Novorođenčad i veoma mlade životinje nemaju sposobnost koncentrovanja urina
- Na specifičnu težinu urina veliki uticaj imaju GLUKOZA I PROTEINI. Ovo naročito treba uzeti u obzir kod tumačenja jer mogu lažno povećati vrednost. Kod pacijenata sa dijabetesom kao sto je u Tabeli 3 navedeno, glukoza može biti uzrok osmotske diureze (glukoza vezuje za sebe vodu), ali kod atipičnih slučajeva dijabetesa može doći do izlučivanja veće količine glukoze putem urina, a da životinja ne pokazuje znake polidipsije / poliurije.
Za interpretaciju rezultata poželjna je anamneza pacijenta. Ovo se pre svega odnosi na stanje hidratacije, ishranu (naročito mačke koje pretežno konzumiraju suvu hranu, niskoproteinske dijete), lekove (diuretici, antikonvulzivni lekovi, glukokortikosteroidi, infuzije).
Tabela 3: Specifična težina urina i mogući razlozi
| SPECIFIČNA TEŽINA URINA | MOGUĆI RAZLOZI |
|---|---|
| <1.008 HIPOSTENURIJA |
• Bubrežna insuficijencija • Diabetes mellitus • Nefrogeni diabetes insipidus (Kušingova bolest, piometra, pijelonefritis, hiperkalcemija) • Primarna polidipsija (hipertireoidizam) • Adisonova bolest • Lekovi (manitol, glukokortikosteroidi, diuretici) • Osmotska diureza (glukozurija) |
| 1.008 - 1.012 (psi i mačke) IZOSTENURIJA |
• Može biti normalna funkcija bubrega • Bubrežna insuficijencija • Diabetes mellitus • Nefrogeni diabetes insipidus (Kušingova bolest, piometra, pijelonefritis, hiperkalcemija) • Primarna polidipsija (hipertireoidizam) • Adisonova bolest • Lekovi |
| 1.013 - 1.029 (psi) 1.013 - 1.034 (mačke) HIPERSTENURIJA (umerena) |
• Adekvatna koncentraciona sposobnost bubrega • Ukoliko je pacijent dehidriran, azotemičan ili uremičan mora se proveriti koncentraciona sposobnost bubrega ili pak da li je reč o prerenalnoj patologiji |
| >1.030 (psi) >1.035 (mačke) HIPERSTENURIJA |
• Adekvatna koncentraciona sposobnost bubrega • Dehidratacija |
- Visoke vrednosi STU iznad 1.045 (psi) i 1.065 (mačke) se mogu pripisati patologijama poput: teških dehidratacija, povećanom unosu proteina, glukozuriji, bolestima bubrega (kada velika količina proteina može da se nadje u mokraći).
- Referentne vrednosti STU se mogu razlikovati u zavisnosti od literature. SmartLAB laboratorija je nakon dugotrajnog istraživanja i iskustva donela odluku da referentne vrednosti za pse budu 1.015-1.045, dok je za mačke 1.035-1.065.
- Primetićete da je opseg referentnih vrednosti viši za mačke. Ovo je naime posledica fiziologije mačaka i njihove smanjene potrebe za vodom.
*** Specifična težina je veoma važan parametar, ali u nekim situacijama veoma izazovan za tumačenje. S obizom na dugačku listu diferencijalnih dijagnoza koje mogu dovesti do disbalanasa STU, ona se mora veoma obazrivo tumačiti uz biohemijski profil i kompeltnu krvnu sliku. Nekada više različitih procesa sinergistički ili oportunistički daju vrednosti koje se kasnije interpretiraju uz detaljnu anamezu.
Zaključak
Analiza fizičkih svojstava urina je ključni deo veterinarske dijagnostike. Razumevanje i pravilno tumačenje boje, zamućenosti i specifične težine urina može pomoći veterinarima da donesu bolje dijagnostičke odluke i pruže adekvatnu terapiju.
Ovaj vodič je kreiran da vam pomogne u interpretaciji ovih parametara i unapredi kvalitet veterinarske nege koju pružate vašim pacijentima. Naša topla preporuka je da pogledate i prvi deo vodiča na temu Načini uzorkovanja i čuvanja urina za laboratorijske analize.
Vlasnici 
Pet Owners 
Bладельцы 