Piše spec. DVM Igor Stanković , SmartLAB

Putovanje sa ljubimcima – drugačiji aspekt gledanja.

Odabrali ste destinaciju gde želite da provedete godišnji odmor i želite da povodete svog ljubimca sa sobom. 

Informisali ste se, šta vam je neophodno od propratnih dokumenata i šta je potrebno uraditi u skladu sa zakonskim propisima za transport životinja, kako biste neometano putovali. I sada već znate, da je za realizaciju svega potrebno najmanje 4 meseca, ukoliko putujete u zemlje Evropske unije, stoga planirajte na vreme.

Najduže traje dobijanje sertifikata o zdravastvenom stanju životinje za putovanje u inostranstvo, od strane veterinarske inspekcije, a za šta vam je neophodan FAVN test (titar At na virus besnila) koji se radi u “Pasterovom zavodu” za antirabičnu zaštitu u Novom Sadu. Ukoliko putujete u Crnu Goru ili Bosnu, FAVN test nije potreban. A ako putujete u Japan, FAVN test se mora uraditi u laboratoriji koja je priznata od strane Japana. Sve ovo nam govori da su propisi za transport životinja različiti od države do države.

Da li znate koje bolesti prete vašem ljubimcu na odmoru?

Ne želimo ovde da pričamo o akcidentalnim situacijama koje mogu da se dese na putovanju, kao što su opekotine, posekotine, ujedi zmija ili insekata,  sunčanica, toplotni udar i dr.

Takođe nećemo pričati ni o preporukama kako da rizik od toga smanjite, jer o tome su dosta pisali veterinari koji se bave kliničkom praksom.

Bez obzira da li se spremate za planinsku avanturu ili odmor na moru, važno je da znate – epizootiološka situacija različita, što u mnogome zavisi i od klimatskih faktora.

Šta to konkretno znači?

To znači da se u nekim delovima sveta (ili Evrope) javljaju bolesti koje su u drugim regijama retke ili potpuno odsutne. Vektorski prenosive bolesti, poput onih koje prenose komarci, krpelji i buve, mnogo su češće na Mediteranu nego u kontinentalnim krajevima.

Koje bolesti su najčešće na turističkim destinacijama?

Želimo da vam ukažemo na najčešće puteve prenosa infektivnih bolesti kod kućnih ljubimaca.
Pored vektora, kao što su krpelji, buve i komarci, bolesti se često prenose i putem zagađene hrane i vode, kao i direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama ili njihovim izlučevinama (urin, feces, pljuvačka).
Ne treba zaboraviti ni puževe, koji su prenosioci nekih parazita opasnih po životinje.

Iz ovih razloga bilo bi korisno za zdravlje vaših ljubimaca informisati se, kojih se bolesti treba čuvati na odabranoj destinaciji za putovanje.

1. Lajšmanioza – tihi putnik iz južnih krajeva

Bolest koju prenose papadaći, insekti koji liče na sitne mušice. Raširena je u Grčkoj, Crnoj Gori, Španiji, dok se u Srbiji javlja u individualnim slučajevima– najčešće kod lovačkih pasa i kućnih ljubimaca koji su boravili u tim zemljama.

2. Mačji koronavirus – Kiparski soj

Na Kipru je otkriven visokopatogeni soj mačijeg koronavirusa, koji se kasnije pojavio i u Engleskoj. Ovo pokazuje koliko brzo i lako virusne bolesti mogu da se prošire putovanjima.

3. Srčani crv 

Dirofilaria immitis, srčani crv, prisutna je širom Mediterana, od Španije do Turske ali i u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj. Prenosi se preko komaraca.

4. Leptospiroza – rizik iz kontaminirane vode i hrane

Bakterijska infekcija životinja i ljudi, koja izaziva oštećenja jetre i bubrega, za čije širenje su odgovorni pacovi zaraženi bakterijom iz roda Leptospire koji kontaminiraju hranu i vodu putem urina, a najčešće se javlja u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Portugalu, Rumuniji, kao i drugim zemljama sveta. Zaražena voda i hrana su glavni putevi prenosa.

Tokom perioda od 2010. do 2021. godine, 23 zemlje prijavile su ukupno 12.180 potvrđenih slučajeva leptospiroze, što odgovara prosečnoj godišnjoj stopi prijavljivanja od 0,24 slučaja na 100.000 stanovnika. Pet zemalja – Francuska, Nemačka, Holandija, Portugal i Rumunija – činile su 79% svih prijavljenih slučajeva. Najviša stopa prijavljivanja zabeležena je u Sloveniji, sa 0,82 slučaja na 100.000 stanovnika. Ukupno gledano, stopa prijavljivanja povećavala se za 5,0% godišnje u periodu od 2010. do 2021. godine (95% interval pouzdanosti: 1,2–8,8%), iako su se trendovi razlikovali među zemljama.

5. Francuski srčani crv – puževi kao skriveni prenosioci

Angiostrongylus vasorum prenosi se preko puževa (koji predstavljaju prelaznog domaćina), a najčešće se javlja u Francuskoj, Engleskoj, Španiji, ali i u Grčkoj, Turskoj a ima ga i u Srbiji. 

6. Bruceloza pasa – obavezno testiranje za ulazak u UK

Veterinarska asocijacija Velike Britanije prepoznala je Brucella canis kao važnu zoonozu, pa je svaki pas koji ulazi u UK obavezno testiran – samo negativni psi mogu ući u zemlju.